DDR2 , DDR3 , RAM memorija , ono sto bi trebalo da znate

Vreme čitanja:4 minuta

DDR2 , DDR3 , RAM memorija I cemu sluzi ? Sigurno cesto slusate o toj RAM memoriji u razgovoru izmedju dva strebera ? Da , RAM memorija je nekako postala vazna iako je oduvek tu , ljudi pocinju da shvataju njenu bitnost kao I sta ona predstavlja pa cu za one kojima je to saznanje potrebno napisati par redova.

sta-je-ram

Sta je RAM memorija ?

Dolazi nam kao skracenica za “random-access memory”  , dok je njen ucestali naziv  operativna memorija .

Nasuprot RAM memoriji imamo fizicke memorije  kao sto su hard diskovi (HDD) a razlika izmedju ove dve memorije je u nacinu pristupa podacima.

Kod HDD memorija podaci se  upisju I citaju po odredjenom  redosledu sto znaci da kada zelite da ucitate sadrzaj sa fizicke memorije citac memorije mora proci kroz sve zapise dok ne dodje do onih podataka koje trazite.

Najbolje mozemo objasniti u slucaju gramofonske ploce koja je takodje jedna vrsta fizicke memorije.Da bi dosli do nekog dela pesme moramo sacekati da igla na ploci stigne do te pesme ili je pak ubrzati rukom , slicno je I sa HDD.

 

RAM memorija je potpuno drugacija u tom pogledu.Ona dozvoljava da se podaci sa nje uzimaju nasumicno , bez ikakvog reda.Ovo je zapravo prednost RAM memorije jer kada se sa nje izvlaci neki podatak dovoljno je znati samo adresu tog podatka.To cini RAM memoriju mnogo brzom od fizickih memorija ali sa jednom manom ,  ona je trenutna .

Zapravo memorija postoji sve do trena nestanka struje , tada se memorija gubi.

Upisivanje I citanje na RAM memoriji je brzo sto omogucava racunarskoj jedinici da brzo obradjuje zadatke.Stoga je RAM memorija neophodna u radu svakog racunarskog sistema I njena brzina uslovljava brzinu tog sistema.

 

Istorija RAM memorija

RAM memorija je bila osnova za stvaranje drugih slicnih I hibridnih memorija kao sto su DRAM , SRAM, ROM , EPROM I td.

Prva RAM memorija nastala je sada vec davne 1947 godine I razvijala se sve do 1970 godine kada je nastao DRAM.

Sve do nastaka DRAM-a , RAM memorija opsluzivala je sve elektronske uredjaje a njena operativna velicina je bila svega nekoliko megabajta.

DRAM je bio revolucionaran ali sa odredjenim manama .Zapravo iako je konstantno dobijao struju  DRAM je morao stalno da osvezava svoju memoriju  , bez obzira na to DRAM je bio mnogo brzi I imao mnogo vise memorije.Ime je dobio po engleskoj reci  “dynamic” ili dinamicno sto oslikava nacin rada DRAMA a to je konstantno osvezavanje podataka.

Da bi pristup memoriji I ucitavanju bili brzi bilo je potrebno omoguciti da memorija uvek “pamti” do prekida struje ali da pritom bude velika pa je tako nastao SRAM ili “Static” RAM , staticna RAM memorija.SRAM je bio cetiri puta brzi od DRAM-a  ali nikada nije mogao da ga zemeni zato sto je bio mnogo veci I mnogo skuplji za izradu pa je tako bio sastavni deo samo veoma bitnih I brzih racunarskih sistema.

Nasuprot tome ROM memorija ili na engleskom “read only memory” oznacava memoriju u kojoj su upisani podaci koji se ne menjaju I koji sluze samo za citanje.Zato je ROM memorija danas sastavni deo svakog mobilnog telefona u koju su upisane sve informacije o tome kako hardver mobinlog telefona treba da radi.

Zahtevnost trzista I komercijalizacija racunarskih jedinica naterala je naucnike a pre toga kompanije da se vise zalazu u pronalasku boljih , vecih I brzih memorija.

 

SDRAM

Jedan od rezultata tih zalaganja je SDRAM memorija.Nesto starije generacije secaju se SD RAM-a kao sastavnog dela Intelovih I DELL –ovih masina.

SDRAM ili na engleskom “Synchronous DRAM”  sto oznacava sinhronizovani dinamicki ram.Ovaj u principu DRAM je imao mogucnost da se sinhronizuje sa radom procesora . Procesorka jedinica je uz pomoc te sinhronizacije mogla da zna u kom ce trenutku neka informacija biti dostupna stoga je za to vreme mogala da obradjuje nesto drugo.

Ovo je znatno poboljsalo brzinu I lakocu obrade podataka sto je racunarske sisteme odvelo u novi pravac ali I u stvaranje novih memorija.

 

DDR SDRAM

DDR SDRAM memorija ili na negleskom “double data rate SDRAM” je ono sto I sam rec kaze , dupla SDRAM memorija , tacnije duplo brza.DDR SDRAM je za razliku od SDRAM-a radio dve operacije po ciklusu.Njegova frekfencija rada je sa 100MHZ presla na 200MHZ .Kako je tekla evolucija elektronskih cipova koji su bili kvalitetniji u smislu da su se sporije grejali , manje trosili I bili brzi  tako je sa njima tekao I razvitak operativnih memorija pa je ubrzo nakon DDR nastala DDR2 SDRAM memorija koja je radila na vecim brzinama i preko 400MHZ.

SO-DIMM

“Small outline dual in-line memory module”  ili  SO-DIMM  je jos jedna memorija vredna pomena jer je bas ona pokrenula evoluciju prenosnih racunara.Pojavila se kao potreba da se na maticnoj ploci dobije mesta a da se pritom ne izgubi previse operativne memorije. Prva SO-DIMM memorija ugradjenja je u Pentium 2 laptop racunare .

 

Ono sto treba takodje znati je da se neki vid operativne memorija nalazi u gotovo svakom programibilnom uredjaju.Sve do danas operativne memorije nastavile su svoj razvitak.Sem gore pomenutih postoje jos nekoliko podvrsta memorija nastale iz razlicitih potreba trzista.Danasnje kompanije istrazivanja fokusiraju na kompaktnu  operativnu memoriju kojoj nece biti potrebno konstantno napajanje .Sa ovim projektom pocelo se jos 2003 godine a vec 2004 napravljeni su prvi moduli koji zadrzavaju memoriju bez napajanja.Jedna od takvih hibridnih memorija , bazirana na RAM memoriji je SSD fizicka memorija o kojoj cu pisati vise u nekom drugom artiklu.

 

Kao sto vidite istorija razvitka RAM memorije bila je veoma zapazena i burna bas zbog toga sto je veoma bitan deo elektronskih uredjaja.Ako ste zadovoljni onim sto ste saznali u ovom tekstu podelite ga na  Facebook ili  Twitter kako i on ne bi otisao u istoriju.

Ako vec niste , molio big da odovojite sekund vaseg vremena i registrujete se na moj blog !

Hvala vam sto citate!

Korisni linkovi :

 

Pokloni znanje kao sto ja poklanjam vama , podeli: